Istorija LEGO® kocke: od stolarske radionice u Bilundu do 36 milijardi elemenata godišnje

Ole Kirk Christiansen nije planirao da pravi igračke. Bio je stolar. Rođen je 7. aprila 1891. u selu Filskov na Jutlandu, a 1916. je od ušteđevine kupio stolarsku radionicu u Bilundu, mestu koje tada nije imalo ništa po čemu bi ga neko pamtio. Pravio je nameštaj, prozore i vrata za okolne seljake. Početkom tridesetih, kada je velika ekonomska kriza oborila cene poljoprivrednih proizvoda, seljaci su prestali da naručuju, a on je morao da otpušta ljude. Početkom 1932. u radionici je ostalo sedam radnika.

Da bi radionica preživela, počeo je da pravi manje i jeftinije stvari: daske za peglanje, merdevine i drvene igračke. Ta odluka iz nužde je početak priče koju danas znaju deca na svim kontinentima. Ovo je ta priča, sa godinama i brojkama koje smo proverili u dostupnim izvorima, i sa nekoliko detalja koji objašnjavaju zašto se LEGO® kocke ponašaju baš onako kako se ponašaju.

1932–1947: drvo, patka i dva požara

Firma je zvanično osnovana 10. avgusta 1932. Ime je dobila dve godine kasnije, 1934. Christiansen je spojio dve danske reči, „leg godt“, što znači „igraj se dobro“. Do 1935. u ponudi je bila drvena patka na kanapu koju dete vuče za sobom, danas verovatno najpoznatija igračka iz tog perioda. Godine 1936. radionica je dobila i moto koji se u firmi navodi i danas: samo najbolje je dovoljno dobro.

Porodica je dva puta ostala bez svega. Prvi put 1924, kada su dvojica Oleovih sinova, Karl Georg i Godtfred, slučajno izazvali požar u kome su izgoreli radionica i porodična kuća. Drugi put 1942, kada je kratak spoj zapalio fabriku. Izgorele su mašine, zalihe i, što je za firmu bilo najteže, svi nacrti. Radionica je ponovo izgrađena, a Godtfred, treći sin, sve više je preuzimao vođenje posla.

1947–1958: plastika i kocka koja se nije dobro držala

Posle rata, 1947, LEGO se proširio na igračke od plastike, što je za malu dansku radionicu bio veliki i rizičan korak. Iste godine na sajmu igračaka u Londonu pojavile su se plastične kocke britanske firme Kiddicraft. Njih je izmislio Hilary Page, koji je svoje samozaključavajuće kocke patentirao u Velikoj Britaniji 1940. godine. LEGO je 1949. počeo da proizvodi sopstvenu verziju, zasnovanu na Kiddicraft dizajnu, pod imenom „Automatic Binding Bricks“. Godine 1953. kocke su preimenovane u LEGO Mursten, LEGO kocke na danskom.

Prodavale su se, ali ne sjajno. Do 1951. plastične igračke su činile polovinu proizvodnje firme. Problem je bio u samoj kocki. Imala je čepiće odozgo, ali je donja strana bila šuplja, pa se kocke nisu čvrsto držale jedna za drugu. Konstrukcija bi se raspala čim je dete podigne. Zbog toga su mnogi trgovci bili skeptični prema plastičnim igračkama i radije su prodavali drvene.

Rešenje je stiglo 1958. Na dan 28. januara 1958. u Danskoj je podneta prijava patenta za kocku sa cevčicama sa donje strane. Kada se kocka spusti na drugu, čepići donje kocke ulaze između zida i cevčica gornje, i kocka „klikne“. Drži dovoljno čvrsto da se konstrukcija može podići i nositi, a opet dovoljno slabo da je dete rastavi prstima. Taj princip se do danas nije promenio.

Ole Kirk Christiansen nije dugo uživao u tom uspehu. Umro je 11. marta 1958. u Bilundu, šest nedelja posle prijave patenta. Firmu je preuzeo Godtfred.

Kraj drvenih igračaka

Posle još jednog požara, ovog puta u odeljenju gde se obrađivalo drvo, Godtfred je doneo odluku koja je odredila budućnost firme: prestao je da pravi drvene igračke i sve uložio u plastiku i takozvani LEGO sistem. Ideja sistema je bila da se svaki set spaja sa svakim drugim, da kocke iz jedne kutije budu deo jednog velikog sveta, a ne zatvorena igračka. Ta ideja je danas toliko očigledna da je teško zamisliti da je nekada bila nova.

Godine 1963. kocke su prešle sa celuloznog acetata na ABS plastiku. Od 1963. pa do danas kocke se prave od ABS-a, pa kocka iz tog vremena i kocka kupljena danas mogu da se spoje bez problema. Mašine rade sa tolerancijom do 10 mikrometara, što je stoti deo milimetra. Bez takve preciznosti kocke iz različitih fabrika i decenija ne bi mogle da se uklope.

1969–1978: DUPLO, Technic i minifigura

Šezdesete i sedamdesete su donele proširenje sistema u dva pravca: ka najmlađoj deci i ka starijoj.

Za najmlađe je 1969. stigao DUPLO®. Kocke su dvostruko veće u svakom pravcu, pa ih dete od godinu i po lako hvata, a ne može da ih proguta. Važan detalj: DUPLO kocke se spajaju i sa običnim LEGO kockama, pa kada dete poraste, stari setovi ne idu u kutiju na tavanu nego postaju temelj za nove. Kod nas danas ima 51 DUPLO set, a pogledati ih možete u kategoriji LEGO® DUPLO®.

Za stariju decu 1977. je stigao Technic, sistem sa gredama sa rupama, osovinama i zupčanicima, u kome se grade modeli sa upravljanjem, menjačima i klipovima koji se pomeraju. Pedeset godina kasnije Technic je tema u kojoj kod nas postoji 60 setova, a najveći ima 4.104 elementa.

Godina 1978. je verovatno najvažnija posle 1958. Te godine je predstavljena minifigura, mala figurica sa pokretnim rukama i nogama, rukama koje mogu da drže alat i licem koje se smeši. Iste godine su pokrenute tri teme koje su odredile sledeće decenije: grad (Town, koji se od 2005. zove City), zamak (Castle) i svemir (Space). Prvi put su setovi imali likove i priču. Dete više nije gradilo samo kuću, gradilo je kuću u kojoj neko živi. Iste 1978. isteklo je i poslednje važno patentno pravo na samu kocku, pa su od tada i drugi proizvođači mogli da prave kompatibilne kocke. LEGO je odgovorio onim što drugi nisu imali: temama, figurama i pričama.

Godinu kasnije, 1979, na čelo firme je došao Kjeld Kirk Kristiansen, Godtfredov sin i Oleov unuk.

Spor sa naslednicima Hilary Pagea

Priča o Kiddicraft kockama ima i epilog koji se retko pominje. Godine 1981. LEGO je sa njegovim naslednicima postigao vansudsko poravnanje, a prema podacima koje navodi Wikipedia, ono je koštalo oko 45.000 funti. Danas je to fusnota, ali dobro podseća da ni najpoznatiji izumi ne nastaju iz ničega.

1998–1999: roboti i Star Wars

Krajem devedesetih firma je uradila dve stvari koje su mnogi u njoj smatrali rizičnim. Godine 1998. pokrenut je Mindstorms, linija programabilnih robota, a 1999. prva licencirana tema u istoriji firme: LEGO® Star Wars™. Do tada su sve teme bile sopstvene. Ideja da LEGO pravi svemirske brodove iz tuđeg filma delovala je kao odstupanje od filozofije sistema. Ispostavilo se suprotno. Star Wars je postao jedna od najdugovečnijih tema, a kod nas danas ima 64 Star Wars seta, od malih brodova za 569 dinara do Republičkog napadačkog kruzera sa 5.374 elementa.

Posle Star Wars-a usledile su druge licence: Harry Potter™ i Bionicle 2001, kasnije Marvel, Disney, Minecraft®, Super Mario™ i mnoge druge. U našoj ponudi danas ima 35 tema, a otprilike polovina njih je licencirana.

2003–2004: firma na ivici

Malo ko danas zna da je LEGO pre dvadesetak godina bio u ozbiljnim problemima. Firma se previše proširila: odeća, satovi, video igre, zabavni parkovi, teme koje se nisu prodavale. Godine 2003. imala je deficit od 1,4 milijarde danskih kruna, a 2004. neto gubitak od 1.931 miliona kruna. Kjeld Kirk Kristiansen je te godine uložio 800 miliona kruna sopstvenog novca u firmu. Za direktora je postavljen Jørgen Vig Knudstorp, a firma se vratila osnovi: kockama i temama koje deca stvarno žele.

Deo tog povratka bila je i prodaja zabavnih parkova. U julu 2005. sva četiri LEGOLAND parka prodata su firmi Merlin Entertainments za 375 miliona evra. Već 2005. LEGO je ponovo imao dobit, 702 miliona kruna, uz rast prihoda od 12%.

2011–2020: Ninjago, Friends, film i setovi za odrasle

Posle krize su usledile teme koje su danas među najprodavanijima. NINJAGO® je pokrenut 2011. i kod nas je danas najbrojnija tema, sa 118 proizvoda. Friends je stigao 2012. Godine 2014. u bioskope je izašao „The LEGO Movie“, a 2015. konsultantska kuća Brand Finance proglasila je LEGO najmoćnijim brendom na svetu.

Iste 2011. LEGO setovi su poleteli i u svemir. Misijom STS-134 odneseni su na Međunarodnu svemirsku stanicu. Dve godine kasnije, 2013, u Njujorku je izložen model X-winga u prirodnoj veličini, napravljen od više od pet miliona kocki.

Godina 2020. donela je promenu koju roditelji možda nisu primetili, a odrasli kupci jesu: uvedena je oznaka 18+. Ta oznaka jasno kaže da je set pravljen za odrasle kojima je gradnja hobi. Iz tog pravca su danas teme kao što su Icons, Botanicals, Art i Architecture.

LEGO House: kuća od 25 miliona kocki

Ako ikada budete u Danskoj, Bilund vredi posetiti. Pored originalnog LEGOLAND parka, otvorenog još 1968, tu je i LEGO House, otvoren 28. septembra 2017. Zgradu je projektovao biro danskog arhitekte Bjarkea Ingelsa i izgleda kao gomila naslaganih belih kocki. Unutra je 25 miliona LEGO kocki. Najpoznatiji eksponat je Drvo kreativnosti, visoko više od 15 metara, napravljeno od 6.316.611 kocki. Sklapanje je trajalo 24.350 sati.

Neobične brojke

Kada se priča o LEGO kockama, brojke brzo postanu teško zamislive. Nekoliko onih koje smo proverili:

• 36 milijardi elemenata godišnje. Prema Wikipediji, toliko LEGO fabrike prosečno proizvedu u jednoj godini, što je oko 1.140 elemenata u sekundi.
• 915.103.765. Na toliko načina se može spojiti šest običnih kocki 2×4. Broj je 2004. izračunao Søren Eilers, matematičar sa Univerziteta u Kopenhagenu, a nezavisno od njega i srednjoškolac Mikkel Abrahamsen, drugom metodom.
• 306 miliona gumica. Časopis BusinessWeek je 2006. napisao da je LEGO, sa oko 306 miliona malih gumica za točkove godišnje, po broju komada najveći proizvođač guma na svetu.
• Preko 5 miliona delova u moru. Godine 1997. teretni brod je kod obale Kornvola u Engleskoj izgubio kontejner sa više od pet miliona LEGO delova.
• Fabrika blizu nas. Pored Bilunda, Monterreya u Meksiku i Jiaxinga u Kini, LEGO kocke se prave i u Njiređhazi u Mađarskoj, a dekorišu i pakuju u češkom Kladnu. U aprilu 2025. otvorena je fabrika u Vijetnamu, a gradi se i prva fabrika u SAD, kod Ričmonda u Virdžiniji.

Gde je LEGO danas

Firma je i dalje u porodičnom vlasništvu. Prema podacima sa Wikipedije, 75% je u vlasništvu porodičnog holdinga Kirkbi, a 25% pripada LEGO Fondaciji. Sedište je i dalje u Bilundu, malom gradu koji je zbog jedne stolarske radionice dobio i aerodrom. Njegovu izgradnju je, inače, započeo Godtfred 1961. godine.

Godinu 2025. LEGO grupa je završila sa prihodom od 83,5 milijardi danskih kruna, 12% više nego 2024. Potrošačka prodaja je porasla 16%, dok je celo tržište igračaka poraslo 7%. U ponudi je bilo preko 860 proizvoda, od kojih je oko polovina bila nova. Firma navodi i da 52% materijala koji kupuje za kocke dolazi iz obnovljivih ili recikliranih izvora, u odnosu na 33% godinu ranije.

Šta to znači za vas kao kupca

Istorija nije samo zanimljivost. Iz nje proizilaze tri stvari koje su korisne svakome ko kupuje LEGO set.

Prvo, ništa ne zastareva. Kocke iz vašeg detinjstva, ako ih roditelji još čuvaju, spojiće se sa setom koji danas kupite detetu. Isto važi i za DUPLO. Pre nego što bacite staru kutiju, setite se da je to i dalje deo istog sistema.

Drugo, uzrast na kutiji ima istorijsku logiku. DUPLO je od 1969. za najmlađe, City i Friends su nastavak ideje iz 1978. da dete gradi svet sa likovima, Technic je od 1977. za one koje zanima kako mašina radi, a 18+ je od 2020. za odrasle. Kada znate odakle tema dolazi, lakše birate.

Treće, figure su važnije nego što izgleda. Minifigura je 1978. promenila način na koji deca koriste kocke. Za mnogu decu od pet do deset godina broj figura u setu znači više od broja elemenata. Ako želite da vidite celu kolekciju figura, pogledajte seriju Minifigure: Serija 28, kompletnu kolekciju od 88 elemenata.

A ako tražite set koji je najbliži onome čime je sve počelo, to su LEGO® Classic kutije: obične kocke u mnogo boja, bez jednog zadatog modela. Kutija s magičnim providnim kockama ima 340 elemenata i košta 2.399 dinara, a cela ponuda je u kategoriji LEGO® Classic. Koliko koštaju setovi u ostalim temama, pisali smo u tekstu LEGO kocke cena u Srbiji.

Česta pitanja

Ko je izmislio LEGO kocke?

Firmu je 1932. osnovao danski stolar Ole Kirk Christiansen. Prve plastične kocke iz 1949. bile su zasnovane na kockama britanskog izumitelja Hilary Pagea, a kocku kakvu danas znamo, sa cevčicama sa donje strane, LEGO je patentirao 1958. godine.

Šta znači reč LEGO?

Nastala je od danskih reči „leg godt“, što znači „igraj se dobro“. Ime je izabrano 1934. godine.

Da li se LEGO kocke iz 1958. spajaju sa današnjim?

Da. Princip spajanja se nije menjao od patenta iz 1958, a od 1963. kocke se prave od iste vrste plastike, ABS-a.

Gde se prave LEGO kocke?

U Danskoj (Bilund), Mađarskoj (Njiređhaza), Meksiku (Monterrey), Kini (Jiaxing) i, od 2025, u Vijetnamu. Dekoracija i pakovanje rade se i u Češkoj (Kladno).

Izvori: Wikipedia (članci Lego, The Lego Group, Timeline of Lego, Ole Kirk Christiansen, Lego House), saopštenje LEGO grupe o rezultatima za 2025. (mart 2026), stranica Sørena Eilersa na Univerzitetu u Kopenhagenu. LEGO, the LEGO logo, the Minifigure, DUPLO, NINJAGO and the FRIENDS logo are trademarks of the LEGO Group. ©2026 the LEGO Group. Kocke.rs nije povezan sa LEGO grupom niti je ona sponzor ovog teksta.